Predrođendanski

Dan pred rođendan, trauma još od onomad, kad sam punila sedamnaest, školska slava, a ja dođem kod mame i briznem u plač, suze teške kao kamen: "Mama, Sveti Sava je sa sedamnaest godina znao šta hoće i otišao od kuće, a ja pojma nemam šta ću sa sobom."

I tako, svake godine, očajna zbog starenja i želje da za sobom ostavim neki trag.

Sutra punim trideset osam. Znam šta sam htela, znam šta hoću, a znam i šta mogu. Ne podudaraju se baš htenja i mogućnosti, no, naučila sam to da prihvatim i poravnam. 

Čitam sad moj prošlogodišnji rođendanski i zadovoljna sam. Pomerila sam se, nisam ostala na istom. Pomirila sam se sa sobom. A trag, ako ga ostavim, ostavim, ako ne, u redu je, jer i to je tako ljudski.