Pojma nemam

Neki su dani kad imam mnogo toga da kažem, a ne govorim. Kad vidim da me prave budalom, a ne reagujem. Kad jasno vidim glupost, ne skrećem pogled sa nje, al' samo gledam. Kad su mi dosadne silne trivije, a opet ih ćutke slušam. Kad mi je tolerancija na bezvezarije brojne ravna nuli, al' se ne mičem. Kad me udarci mnogi bole, ali ih i dalje ćutke primam. Kad mi ništa nije smešno. 

I pojma nemam kako će ovo da se završi - da l' ću da puknem, il' ću da pustim.