Put

Život je kao stanica na putu, a ne znaš odakle si krenuo, ni gde stižeš. 

Neko ima veru, neko nadu, neko ljubav, neko ima sve, neko nema ništa, neko samo strah.

Imam i sve i ništa i strah, širim i zaklapam oči, ponekad tražim putokaze, ponekad se čvrsto naslonim na osećaj, kojem ne verujem do kraja. 

Želje mi daju krila i plaše me, moranja me hrabre i obeshrabruju, snaga naleće i odleće.

Borbe kao neminovnost i umor, a oružje nekad ubojito, nekad ćorci. Rane i ožiljci, vidljivi i nevidljivi.

Natrčim na smisao, pa mi pobegne, pa trčim još, ponekad sednem, kažem: jebeš smisao, samo diši, pa kao gromom pogođena, pojurim dalje, jer stena nisam, valja nastaviti put.