Pozitiva 24/7
Pozitivu 24/7 vidim kao neku sektu, prosto,
neprirodna mi je, nekako, robotski deluje. Probam tako da razmišljam, pa onda
stavljam sebe u neke banalne situacije (o ozbiljnim problemima, poput bolesti,
smrti, nemaštine neću ni da govorim), u kojima ne vidim ništa pozitivno, al’
ajd’ da vežbam.
Situacija 1 – ujeda te komarac
Veliš: „Jao, vidi kako je sladak.“
Situacija 2 – crkne ti klima u kolima, napolju 40
stepeni, goriš.
Veliš: „Ma, super, bar sam se dobro preznojila.“
Situacija 3 – udariš mali prst na nozi
Veliš: „Baš sam dobro skakutala dok sam kukala.“
Situacija 4 – padne ti malina na bele pantalone
Veliš: „Super mi se slaže ova mrlja sa lakom na
noktima.“
Situacija 5 – ceo dan radiš nešto na računaru,
nestane struje, a nisi sačuvao dokument.
Veliš: „Baš je dobro što moram ponovo da radim
sve ispočetka, tako ću bolje zapamtiti.“
Situacija 6 – kolega glasno, onako, nepristojno
duva nos.
Veliš: „Baš je simpatičan, kao slonče Ćira.“
Situacija 7 – crkne ti mašina za veš.
Veliš: „Baš fino, pa i naše su bake prale na
ruke.“
Situacija 8 – udariš auto.
Veliš: „Baš super, nikad do sad nisam bila kod
limara.“
Situacija 9 – uhvati te u busu ridža bez karte i
naplati ti kaznu.
Veliš: „Ma, nema veze, bar smo fino popričali.“
Situacija 10 – polomiš omiljenu šolju za kafu, uspomenu
na nekog dragog.
Veliš: „Al’ da znaš kako se lepo razbila.“
Ljudski je nekad osetiti bes, tugu, nemoć.
Ljudski je opsovati. Ljudski je da ti neke stvari smetaju. U suprotnom, sve mi
smrducka na poricanje.
