Da umirim

Potrebe. Želje. Kosu. Misli. Disanje. Prste. Srce. 

Spolja neka tutnji, unutra nek' šumi.

Zidovi

Zid ovde, zid onde, neki je niži, neki viši, neki je od stakla, neki od debelih opeka, neki lako preskočim, za neki pravim merdevine, oni do plafona su nezgodni, ako nisu od stakla. 

Neki napravim sama, neki nastane preko noći, neki je išaran, neki je crn, neki se uruši sam, nekom ne mogu ništa, ni sa najvećom macolom na svetu, neki je na pravom mestu, neki mi zatvara put, kroz neki virim, iza nekog se sakrijem.

Pojma nemam šta će mi soba, sa ovoliko zidova.

Jedanaesti maj

Već se vidim kako kitim jelku i mislim kako vreme leti i kao da sam je juče raskitila, ni ne pomišljam da sam stigla da se promenim, naletim na fotografiju iz tog perioda i otme mi se: uh, jebote, al' sam omatorila!

Prva jutarnja

Obuhvatim rukama toplu šolju kafe. Prinesem je licu. Pomirišem. Ako me miris odvede na lepo mesto, pustim ga da mi oboji dan. Ako ne, rastegnem jutro i njuškam dalje.

Do mene je

Tu sam gde sam, vrtim se u krug, niko mi nije kriv, ne znam šta bih, za bolje nisam.