Ljudi

Kao melem.

Kao nož.

Kao jastuk.

Kao provalija.

Nedovršeni

Snovi.

Ljudi.

Crteži.

O čuđenju

Čudim se kad se ne čudim. Ne čudim se kad se čudim. Čudim se kad se čudim. Ne čudim se kad se ne čudim.

Kanda je jednostavno.

U jedno

Tugaljivo, sladunjavo, teško, tiho, mirno, nemirno, fino, mirisno - sve u jedno jutro stane.

Dani

Lete, zuje. Brzi i puni, a bezlični i tupi. Valjao bi jedan dobar, s pečatom.

Vezani

Ugovorima.

U kolima.

Kao vreće.

Reči i mozak

Kao lopta i zid.

Kao voda i krpa.

Kao staklo i peta.

Kao čekić i prst.

Kao novčić i bunar.

Jutarnje misli

Sirove, a tanane.

Neizbrušene, a sjajne.

Bujica, a bistre.

Novorođenče, a jake.

Lako naviru, teško padaju.

Tren

Zamrzni tren,
zaboravi sat,
zažmuri,
da traje duže,
ostani mlad.

Ruka

Tresni. Pljesni. Potapši. Pomazi. Napravi. Popravi. Oblikuj. Poruši. Stegni. Zatvori. Pridrži. Zadrži. Pusti. Otvori. Obriši. Mahni.

Odlazak

Čvrst stisak ruke.

Širom otvorene oči.

Ne daj me.

Ne dam te.

Nije bilo dovoljno.

Oktobarski četvrtak

Jak vetar - utisnuo se u kosti. Slike iz bolnice - utisnule se u glavu. Gašenje mladog života - utisnulo se u grudi.
Neki duboko utisnut loš dan.

O životu - 11

U istom danu, rođendan deteta i vest o mogućoj smrti nekoga, kome vreme za umiranje nije. 

Život je drkadžija. Živeo život.

Plakati

Zbog reči.
Zbog muzike.
Zbog pogleda.
Zbog sećanja.
Zbog misli.
Zbog gluposti.
Zbog nemoći.
Zbog sreće.
Zbog novog života. 
Kad ti dođe.
U redu je.

Kalendar

Hej, nezgodni datumi, bež'te od mene!

Nemam dovoljno ruku,

da poklopim oči,

prekrijem uši,

pritisnem usne.

Hej, nezgodni datumi, bež'te od mene!

Slaba su mi leđa,

teška mi je glava,

krik grebe grlo.

Hej, nezgodni datumi, bež'te od mene!

Oštrice su vam duge,

a štit ne umem da napravim.

Hej, nezgodni datumi, bež'te od mene!

Nisam htela tako da vas obojim.

Snovi

Komadići snova,

urezani u budnost,

prožimaju dan,

začuđenost mu daju,

osećaje razvlače.

Utorak

Glava međ' rukama.

Oči silom otvorene.

Olovo na nogama.

U grudima bura.

Zagrljaj

Zažmurim.

Zagrlim vazduh.

Razmaknem malo ruke, oblik da mu dam.

Zagnjurim glavu.

I tako svaki dan.

Nelekovito vreme

Nemam nove slike i nove priče.

Imam samo sećanja i pretpostavljanja.

Na tren se zavaram i sama sa sobom popričam.

Tren prođe, rupa sve veća.

Blesa, želje i nebesa

Pre dvadeset i kusur, sestre i ja, parkić, svaka leži na svojoj klupici i blesimo u nebesa. A padalice vrcaju kao kokice. Svaka propraćena radosnom cikom i željom. Želja milion, malo mi nebo, malo mi zvezda.

I sinoć sam blesila. Na stepeništu, naslonjena na zid, društvo mi je pravila velika žaba. Dovoljna mi je bila jedna zvezda, za jednu želju - da su mi svi dobro. Ostala sam, da ispratim i ostale, da ne padaju badava. Povremeno sam ponavljala želju. U tišini, ali sa nadom, kao što svaka prava pravcata blesa radi, ma koliko godina imala.

Sećanja

Vrtim lepa, vrtim ružna,

nekada kao kamen, za nogu vezan,

nekada kao vetar u leđa.

I ona lepa, uvek u bol umočena,

zbog nečeg što je bilo i više biti neće.

Pa kao ludak, gonjen onim vetrom, 

u sobi mekanih belih zidova, 

izlaz ne nalazim,

kao pobednik ne izlazim.

Kako terenisati, a ne pobudaliti 

- Kad vam se ide u toalet, trpite. Prvo, nema šanse da zaspite za volanom, a drugo, pristojnih toaleta ima malo.

- Nemojte da slušate samo svoju nasnimljenu muziku, smučiće vam se.

- Kad na radiju krene Dubioza, treskajte se na sedištu kao kamiondžija.

- Džarajte radio stanice i pokušavajte da nađete smisao u debilnim tekstovima ovih naših hitića šitića.

- Svakodnevno se naspominjite matere za plaćanje putarina, za nešto što se samo zove autoput, dobro je za kanalisanje besa.

- Iskoristite priliku da se kvalitetno isplačete.

- Izražajno čitajte poslednja dva slova na tablicama vozila ispred vas, na primer: AH, OP, UH...

- Kada ste tanki s gorivom, zalutajte, adrenalin samo puca, na umor se zaboravi.

- Pevajte glupave pesme glasom babe iz "Kamiondžija" https://www.youtube.com/watch?v=y5fYcwv0kRI

- Ako vas neka pesma takne, ne dižite ruke sa volana.

- Obavezno zaboravite gde ste parkirali auto, šetnja je zdrava.

- Kad vidite saobraćajnu patrolu, zauzmite položaj "tetka" - volan držite sa dve ruke, nabijte glavu u šoferku, izbečite se.

- Ako stanete kod saobraćajaca, a oni vas nisu zaustavili, nasmešite se i poželite im srećan rad.

- Ne očekujte putokaze tamo gde bi bilo normalno da ih ima, razvijajte tragača u sebi. Ako ipak naletite na putokaz, sumnjajte u njegovu ispravnost i razvijajte i filozofa u sebi.

- Odmahnite strancu koji vam mahne, osmehnuće on vama i vi njemu, a osmeh je, zna se, lekovit.

- Slikajte se sa premijerom. 

- Naučite nešto o marketingu.

 - Budala u saobraćaju koliko ti duša ište, psujte, što veća budala, psovka je maštovitija, pa samim tim razvijate i kreativnost.

Ovde sam se dotakla samo vožnje i to stvari koje su mi prve pale na pamet, rad sa ljudima je potpuno druga priča. U svakom slučaju, ako imate još predloga za nepobudaljivanje,  raspoložena sam da ih čujem.

Moj čovek

Moj čovek ume:

da me zagrli,

da mi kaže,

da me pusti,

da me pridrži,

da me naljuti,

da me ljubi,

da me zadrži,

da mu svakog jutra budem lepa.

Izgubljeno

Nedavno sam izgubila veru u ljudski rod. Ne umem da pronađem ni šalter IZGUBLJENO - NAĐENO.

Jedva čekam da mi naslov nekog narednog posta bude "Nađeno". Pa makar se samo o šalteru radilo.

Grdnja

Probudim se, tako, a ono, stiska. Pa se setim, stiskalo je i juče. I prekjuče. Pa kao ne znam šta, a znam. Pa kao nije mi ništa, a jeste. Pa kao guram, vučem, kao, ide mi. Pa samoj sebi podviknem: šta ti, života ti, hoćeš više od života?! I neka sam samu sebe izgrdila, skroz sam u pravu.

Na kraj sveta

Išla sam danas na kraj sveta. Kad ono, tamo isto k'o i na početku. Obrni - okreni, bežanje dušu zaleči, ali je ne leči.

Oktobar u junu

Dan za plakanje i za spavanje i za nemrdanje i za zevanje i za kljucanje i za sećanje i za boljenje i za nadanje i za padanje.

O životu - 10

Imam zdravu čeljad, dobrog čoveka, kornjaču, kuče, cveće i drvo.

Život je lep.

O životu - 9

Gol. Stanica. Zamalo. Zanimanje. Izlaz. Skretanje. Put. Ton. Termin.

Život je promašaj.

O životu - 8

Autobus. Ešarpa oduvana sa sušilice. Posao. Ispunjavanje zadatog roka. Leptir. Završavanje svih planiranih obaveza. Na autoputu. Kišobran dok šiba košava. Ljudi. Komarac koji zuji celu noć. Stići. Pobeći. Ne propustiti. Neuhvatljivo.

Život je jurnjava.

Gospodža u godinama

Ne protezati se iz sve snage i ne praviti nagle pokrete. Jer to znači jedno KVRC. A kvrc znači jedno NEMRD. A nemrd znači jedno LEŽ. A lež znači EJEBIGASAD.
Jutros sam se, u poslednjem trenutku, setila rečenice s početka.

O životu - 7

Lavež psa. Plač deteta. Škripa kočnica. Grmljavina. Kikot. Cvrkut ptica. Lomljenje stakla. Komšijska svađa pod prozorom. Dozivanje izdaleka. Huk Dunava. Suv kašalj. Hrkanje. Smeha prasak. Brujanje kućnih aparata. Dečji glasići. Zrikavci. Šmrckanje. Dobovanje kiše. Budilnik. Krčkanje gulaša. Uzdah. Lelek. 

Život je muzičar.

O životu   - 6

Dođe. Prođe. Namrači se nebo. Podiđe jeza. Naleti. Zaboli. Sruši se. Nepažnja. Zatvore se oči. Pobegne misao. Skrene pogled. Zaboravi se. Zaćuti. Pojavi se. Stane.

Život je tren.

O životu - 5

Dodir. Nesrećan. Prolaznik. Greška. Oborena šolja. Misteriozan. Reč koja izleti. Ukrivo isečeno. Za posmatranje. Bačen važan papir. Susret.

Život je slučaj.

O životu - 4

Osmeh. Pogled. Priča nekog neznaca. Okrznuta tela. Glasan kikot. Haljina u izlogu. Ulična muzika. Svađa koja se čuje kroz otvoren prozor. Mahanje. Klim glavom. Kako je?

Život je u prolazu.

O životu - 3

Crni pas juri belog leptira. Zelena trava isprskana cvetovima. Valjuškasti oblaci. Muškarac sa duboko urezanim borama. Narandžasto sunce na zalasku. Neobrane zrele višnje. Beskrajna karirana ravnica. Gusta šuma, koja secka nebo. Bistri potočić. Žena tužnih očiju, sa rukama u krilu.

Život je slikar.

Dvadesetogodišnjica mature

Kafanica. Zemun. Svako novo pristizanje - novo oduševljenje. Skupismo se, posle dvadeset godina. Svi se slažemo da se niko nije promenio. Priča, smeh. Sećanje 'vamo, sećanje tamo, cela jedna sećajuća slika. Ljudi, na korak do pete decenije, sa karijerama, porodicama, srećama i nesrećama, al' držimo se. Zaključujemo i da su dečaci podbacili, malo ih je došlo, devojčice su bolje. Dečaci i devojčice, heeej! Al' u tom trentutku smo stvarno to i bili.

Jedna drugarica reče da je bilo magično. I da, prava reč, jer putovanje kroz vreme to i jeste.

O životu - 2

Išla sam u banku, da tražim kredit, svesna da će da me oderu. Pre pet godina, na istom mestu, sedela je moja Daša. Fleš do fleša. Pretekao me je šleper, zadnji deo mu je toliko zanosio, da je pravo čudo što me nije počistio s puta. Krv mi se sledila, nisam imala snage ni da opsujem. Pogodila me je jedna pesma. Do suza.

Život je sranje.

O životu - 1

Ne završim posao. Ugazim u sladoled. Petnaest minuta ne mogu da se setim gde sam parkirala auto. Konačno ga nađem, sednem i uprasim se smljeskanom bananom. 

Život je smešan.

Razliva se

Kao vino.
Kao nebo.
Kao bol.
Kao boja.
Kao milina.
Kao svetlost.
Kao tuga.

Tesna glava

Nedelja. Jutro. Kafa. Cigareta. Komp. Tišina. Ostali spavaju. Osećaj iz sna čudnog. Premotavanje. Ljudi. Događaji. Nije sve onako kako mislim da jeste. Gorči. Sladi. Čekam. Odlažem. Dilema. Fali mi. Strah. Nesigurnost. Želja. Slaba volja. Umor. Briga. Mogu da utičem. Ne mogu da utičem. Ostaviti. Sutra. Pokrenuti se. Ispraviti. Posvetiti. Leći. Proći će.   

Dan u kom se raščešavaju rane

Danas je doneta presuda o međusobnim tužbama Srbije i Hrvatske za genocid. Idealan dan da bukne mržnja među malim, običnim ljudima. Da raščešu rane. Da prospu bol. Inače fini ljudi, danas su se pretvorili u razjarene zveri. Urlali su i sipali otrov zbog nečega na šta nemaju nikakvog uticaja. 

Iz rata niko nije izašao neoštećen. Nisam sigurna ni da znamo zbog čega smo ratovali. Rekli su nam neki odozgo. Rekli su i ko je pobednik. A sutra će da "pobedi" onaj drugi, ako im tako bude odgovaralo. 

Lako je bilo zapaliti nas. Pričali su nam naši preci o svom bolu i prenosili svoju mržnju. Volela bih da smo pametniji. Da rane naše sahranimo sa nama. Da deci svojoj o tome ne govorimo. Da ne živimo u prošlosti i od prošlosti. 

Znam da je teško. Ali, još će teže da bude ako sinove svoje budemo čekali da se vrate sa tamo nekog ratišta. A ovo, što sam videla danas i sa jedne i sa druge strane, učinilo je da pomislim da sam rodila još jedno topovsko meso. Zašto, nikada neću razumeti.

Postrođendanski i psovački

Pre dva dana sam napunila trideset devet. Trideset devet, jebote! Pomislim, mnogo je, kume.

I evo, sedim jutros ukočena, za kompom, čitam piskaranja na tviteru, jebem majku godinama, pitam se šta su mi donele. Pomenem Pixies, par vršnjaka se javi, dođosmo do kaseta i op, eto mene u mladosti. Pa se setim kako sam slušala radio, čekala pesmu i molila boga da spiker nešto ne kaže, da bih mogla čovečanski da je snimim. Pa pomislim, što opet nisam mlada i što sve nije, kao onomad, jednostavno. Pa se setim, nije mi se tad činilo jednostavno. 

Na stolu mi je ogledalo za šminkanje, ono koje sam tu stavila, jer sam mislila da ću jutros otići na posao. Ždraknem se malo. Aj' što su mi godine donele ukočenost, nego su tu i spušteni kapci, bore, opušten deo oko brade. Setim se kako mi je frka da napravim stoj na rukama i da se ne razbijem na klizanju. Tu su i silna sranja pregurana i nepregurana. Opet glasno kažem: jebem ti godine!

Uđe Aleksa u kuću, vratio se od frizera, lep kao lutka, momak. I onda se klepim po glavi (onako, u glavi, jer ruku ne mogu da podignem). Kako sam slepa! Godine su mi dale mogućnost da gledam moju čeljad kako stasavaju. Dale su mi i prihvatanje, kako drugih, tako i sebe. Učinile su i da znam ko sam i gde mi je mesto. Na pamet mi padne i to da me kolega i drugar od šezedeset pet zove Mala. I okean lepih slika, dobrih ljudi i sećanja su mi urezale.

I tako, shvatim, kad kukam zbog godina, to zapravo samo bol iz mene progovara. Evo, obećavam sebi, bol ću lepim da gušim. A i drmnuću jedan analgetik, jer, ipak sam ja gospodža u godinama.

Postnovogodišnji

Kao u onoj pesmi, Nova godina zakucala na vratima i eto, mi joj otvorili.

Uvek se potrudim da bude blještavo i svečano. Padnem na nos od umora, doduše. Al' nema veze, neka se deca raduju. Aj' i ja ću da se radujem, sutra ću da mislim čemu. Dođe i sutra.  I šta? Ništa. Želimo jedni drugima sve dobro, onako, iz peta, ali, čim izgovorimo klišeirane, a ipak iskrene želje, znamo da je besmisleno. Kao da drugi broj na kraju datuma znači nešto, a jasno nam je da je to samo oročavanje sranja. 

Nemam više novogodišnje odluke. Nemam ni osećaj da se, dolaskom Nove, prekida tok i počinje drugi, bolji. A može biti, samo sam omatorila.