Nelekovito vreme

Nemam nove slike i nove priče.

Imam samo sećanja i pretpostavljanja.

Na tren se zavaram i sama sa sobom popričam.

Tren prođe, rupa sve veća.

Blesa, želje i nebesa

Pre dvadeset i kusur, sestre i ja, parkić, svaka leži na svojoj klupici i blesimo u nebesa. A padalice vrcaju kao kokice. Svaka propraćena radosnom cikom i željom. Želja milion, malo mi nebo, malo mi zvezda.

I sinoć sam blesila. Na stepeništu, naslonjena na zid, društvo mi je pravila velika žaba. Dovoljna mi je bila jedna zvezda, za jednu želju - da su mi svi dobro. Ostala sam, da ispratim i ostale, da ne padaju badava. Povremeno sam ponavljala želju. U tišini, ali sa nadom, kao što svaka prava pravcata blesa radi, ma koliko godina imala.