Noć u kojoj je dozvoljeno

Tiha noć, onako, za tugovanje. Za raspad, jer niko ne gleda. Kad nema nikog i ne moraš da kažeš, jer to što ti traže da kažeš, ne može da bude rečeno. Kad grč u grlu najviše boli, ali ga puštaš, da izboli do kraja, jer ne moraš da budeš dobro. Kad je bolu dozvoljeno da se razlije i prelije i da uguši. Kad grebeš iznutra. Kad vraćaš film i u glavi praviš drugačiji kraj. Kad u svoju zamku upadneš i ne umeš da se izvučeš. Kad smeš da utoneš i potoneš.