Oktobar

Oktobar je mesec koji miriše na ljubav. Na snagu. Na borbu. Na nadu. Na bolest. Na suočavanje. Na nemoć. Na bes. Na nepravdu. Na drugi novembar. Na kraj. Na "i šta sad?". Na Dašu.

U oktobru, kao u transu, svakog dana, po više puta, vrtim isti film u glavi, postavljam sebi ista pitanja. Srušim zidine koje sam sagradila. Vratim se na početak. Odlažem drugi novembar, tako što se trudim da ne mislim. 

U oktobru, hvatam sebe kako još uvek ne verujem i ne mirim se. Kako čekam čudo. Kako čekam da se probudim i pozovem Dašu i ispričam joj kakav sam jeziv san sanjala.

U oktobru shvatim da se mrdnula nisam.

U oktobru se ne volim.