Postnovogodišnji

Kao u onoj pesmi, Nova godina zakucala na vratima i eto, mi joj otvorili.

Uvek se potrudim da bude blještavo i svečano. Padnem na nos od umora, doduše. Al' nema veze, neka se deca raduju. Aj' i ja ću da se radujem, sutra ću da mislim čemu. Dođe i sutra.  I šta? Ništa. Želimo jedni drugima sve dobro, onako, iz peta, ali, čim izgovorimo klišeirane, a ipak iskrene želje, znamo da je besmisleno. Kao da drugi broj na kraju datuma znači nešto, a jasno nam je da je to samo oročavanje sranja. 

Nemam više novogodišnje odluke. Nemam ni osećaj da se, dolaskom Nove, prekida tok i počinje drugi, bolji. A može biti, samo sam omatorila.