Sećanja

Vrtim lepa, vrtim ružna,

nekada kao kamen, za nogu vezan,

nekada kao vetar u leđa.

I ona lepa, uvek u bol umočena,

zbog nečeg što je bilo i više biti neće.

Pa kao ludak, gonjen onim vetrom, 

u sobi mekanih belih zidova, 

izlaz ne nalazim,

kao pobednik ne izlazim.