Sunce i tuga

Kad napadne tuga, Sunce boli, vređa, seče, kida. Tamna duša pomračenje ište, za kišom vapi. Da se skrije, stopi, utopi. Da ne vidi. Da ne nađe za budnost razlog. I sve mislim (ustvari, tuga me podgovara): beži, Sunce, jesi li poludelo, šta sijaš, zar ne znaš, šta hoćeš od mene, makni se, skloni se. Uporna je tuga, al' uporno je i Sunce, pa bitku biju. S vremena na vreme, potpišu primirje, tuga se sakrije i čeka novu priliku za podmukli napad.