Čini mi se

Čini mi se nekad da sam kafanska čaša,

Kad muzika dirne,

Ispiju je do dna,

dignu i   bace,

Umorna čistačica, posle fajronta,

Krhotine čisti i spominje mater tugi i životu, 

A meni nešto i nije žao što su me razbili,

Jer ne bi oni to, da muka ne stiska, 

Da ih nešto ne gađa tamo gde zidine su slabe,  

A bol kroz pukotine nađe put i razlije se po celoj duši.

Pa neka bude TRAS!