Humano, samo humano

Svaki dan u medijima i na društvenim mrežama osvane poneki apel za pomoć za lečenje dece. Uvek je kritično, uvek su to ne baš male potrebne sume i uvek je potrebno da veći broj ljudi uplati simbolični iznos. I sve bi to bilo OK, da prikupljanje novca za lečenje dece nije postalo pravilo. Samim tim, to nije ni rešenje.

Prvo, ne dospeju sve nesrećne duše do medija. Drugo, nemam novca da pomognem svoj bolesnoj deci. Treće, prikupljajući novac, oslobađamo državu odgovornosti.

Bila sam u sličnoj situaciji i potpuno razumem očaj u kom se nalaze oni kojima je potrebna pomoć. Jasno mi je i poniženje, koje, pored očaja, osećaju. Znam i da je nemoć osećaj koji dominira.

Prikupljanje novca, za te malobrojne, koji dospeju u medije, nije pošteno, ne prema onima čiji vapaj ne dođe do javnosti. Takođe, odlučiti kome uplatiti novac, jer ne može se svima, nije pošteno, stavlja nas u ulogu bogova, a nesrećne duše se osećaju kao lutrija. 

Naravno, uvek se tu pojave i neki koji, poput nedavne akcije na Beer Fest - u, koriste tuđu nesreću za ličnu promociju. Oblokavanje, za male pare, sa šatro poznatim točiocima. Pa od toga napravljena igra - nesrećna duša, čiji točioci natoče najviše piva, kupi sve pare i ona je "pobedila", a ovim drugima valjda više sreće sledeće godine. Kao da je zdravlje igra.

Da bi se sve ovo izbeglo, potrebno je da menjamo sistem, jer, prikupljanje novca za lečenje, putem apela u medijima, je pogrešan sistem. Dobar je osećaj kada se nekom pomogne, najbolji, ali, selektivno uplaćivanje smešnih sto dinara je samo privid.