Kalemljenje

Bol se na bol kalemi. Tuga na tugu. Teret na teret. Beda na bedu. Nesreća na nesreću.

I nikad kraja. Nikako do dna da se stigne, pa da se o dno odgurne. Nema svetla, ni vazduha, samo teskoba neka. I preispitivanje. Šta ne radim kako treba? Šta sam mogla, a  nisam i mogu li to sada? Gde sam zastala? Jesam li se precenila?

I čekam nešto, ne znam šta. Nešto. Da me pokrene. Da se ne slomim. Da ne mislim da je izlaz leći i ne probuditi se. Da mi kaže da mogu još. Da mi da do znanja da me još ima. Da mi leđa ojača. Da me za loše oslepi. Da mi umor odagna. Da crnilo iz mene odnese. Jer, sama više ne umem.