Lomovi

Naiđe tako vreme velikih lomova. Sve puca. Oko tebe i u tebi. I boli. I ne znaš šta te je snašlo. I pitaš se. I gušiš se u nemoći. I prepukneš.

Kad se prašina slegne, kao da progledaš. Streseš izumrle delove, ostaviš iza sebe i ljude i prostor i prošlost i budeš neko vreme sam samcijat.

Tad, podignute glave, konačno udahneš punim plućima i napraviš korak napred.

Jedva čekam da prepuknem.