Staklo

Nešto kao staklo. Može biti divno, zavisi od majstora koji ga oblikuje. Nije strašno ni kad se okrnji, čak time dobije neki šmek. Jer, savršenstvo dosadi.

Jezivo je kad se razbije. U paramparčad. I kada se parčići, milioni njih, oštri, preteći, ustreme ka tebi.

Podižem ruke i štitim oči, jer, samo to mogu. A, možda ni to ne bi trebalo. Možda je bolje da ne vidim.