Mart

Volim mart. Miriše na buđenje. Budi se sunce, život, sećanja. 

Kao mlada, čekala sam mart, da bih mogla da proturim noge kroz rešetke francuskog balkona, na desetom spratu i čekam svitanje. Da vidim kako se grad pokreće.

Te, devedeset i neke, u martu i ja sam se probudila. Svesna svoje mladosti i snage. Željna da promenim svet na bolje. Lepršava i laka, nekako zujkava. Lepa. 

I od svega toga, ostao mi je samo miris. Miris, koji svake godine nekako prostruji i da mi komadić te moje mlade moćnosti. Miris, koji me probudi. Miris, koji me zaleči.

Ove godine, il' je zatajio mart, il' je zatajio moj nos.