Noć

Varalica. Sačeka me nespremnu. Uvek. Da mi baci mene. Da me razbije. Pa da onda čeprkam po parčićima. Parčići oštri i bolno seku. Neki sitni, kao prah, pa guše. Neki tečni, pa dave. Neki snažni, pa stežu.

Borba neka, vazda. Sa sećanjima i nemoćima. Sa nerazumljivim i neobjašnjivim. Sa odlazećim i nedolazećim. Sa spoznajom koliko smo bitni i nebitni. Sa željom sumanutom. Sa besom i ljutnjom. Sa nemogućnošću menjanja. Sa mirenjem postojećeg.

I kao okamenjena. Pa krik krene, jak, najjači, iz peta, da kamen razbije. I ništa, na pola puta zastane. Valjda čeka sledeću noć, da pokuša ponovo.