Dođu i prođu

Ljudi – danas su tu, sutra nisu. Prosto, u jednom trenutku, odeš ti, il' odu oni. Nekada tiho, podrazumevajuće, nekad uz suze, nekad tako da sve puca. Nekad boli, nekad donese olakšanje.

I ne zadese se oni tako, bez veze, tu. Nesvesno se biramo, u skladu sa trenutkom. I kako god i kad god da odu, nešto lepo i korisno iza njih ostaje. Kada se razgrne bol zbog gubitka, dođe se do lepih stvari. Svako nas, na neki način, oplemeni.

I zato ne bi trebalo da se žali za nekim kao za propuštenom šansom, niti na silu vezu održavati. Kad dođe do odlaženja treba, jednostavno, da pustimo i uživamo u onome što smo od tog nekog dobili, da na posebno mesto u sećanju to pohranimo.

Jer, niko nije tu za ceo život, pre nekoga imamo prošlost, posle nekoga imamo budućnost.