Mame lajkerke

Mame lajkerke su vrsta mama koja se širi nenormalnom brzinom u majčici nam, a zahvata i one mame koje su iz majčice utekle u potrazi za boljim životom. Obitavaju na fejsu.

To su one mame koje frenetično lajkuju fotografije tuđe dece, a sve u cilju obezbeđivanja povratih lajkova za fotografije njihovih potomaka. Ono, kao, ja tebi, ti meni. Komentari poput, medenjak, lepotica, slatkiš, šećerko i slično, su lajtmotiv.

Verujem da sve počinje od sreće zbog ostvarenog materinstva i razumem to (dva puta sam se ''ostvarila''). Ali, to je lična stvar, nikako nešto za publiku. I nikako ne za potvrđivanje na fejsu.

Naravno da niko normalan majci neće reći da joj je dete ružno i naravno da niko normalan neće biti zajedljiv i zlonameran. Otud moje nerazumevanje ushićenosti zbog lajkova, kao i zgražavanje na ovu pojavu. Svakom je svoje dete najslađe, najpufnastije, najmedenije, najlepše i nije potrebna iznuđena potvrda drugih.

Objavljivanje fotografija potomaka u milion poza je besmisleno. To, da je beba uhvatila svoju nogicu, stavila prstić u usta, napravila smešnu grimasu, nije ništa posebno, to rade sve bebe. Posebno je samo roditeljima, bakama i dekama dotične i nikom drugom, što je normalno, kao što je normalna radost zbog bebinog novog postignuća.

Mame lajkerke nas, takođe, statusima obaveštavaju kad je beba podrignula, da li je ručkila, kada je izbio prvi zubić, kako se negde provela... Ni to nije dovoljno, već govore u bebino ime. Otkud znaju šta bebe misle? I odakle im pravo da govore u tuđe ime, pa makar to bila i njihova beba?

Takmičenja na fejsu za najlepšu bebu (pobednik je beba sa najviše lajkova), nuđenje novca u zamenu za lajkove, vrhunac su imbecilnosti koja materinstvo pretvara u šou i komercijalu.

Dakle, OK je postovati bebinu sliku (ponekad) i OK je pisati o bebi (zaboga, pa ona je ceo majčin svet). OK je voleti i biti ponosan na svoju bebu, ali, nije OK potvrdu za to tražiti na fejsu. Prosto, površno je i iznad svega, lažno.