Za publiku

Za publiku se ide u kafanu. Za publiku se čitaju knjige. Za publiku se ide u pozorište. Za publiku se izjavljuje ljubav. Za publiku se slikaju deca. Za publiku se kiti jelka. Za publiku se đuska. Za publiku se priča o muzici. Za publiku se kupuju cipele. Za publiku se priča o svojoj nesreći. Za publiku se ide u šetnju. Za publiku se sprema hrana i postavlja sto. Za publiku se uređuje kuća. Za publiku se ogoljava.

Sve se radi za publiku, sve se komercijalizuje, sve se pretvara u šou. A sve su to male, posebne stvari, koje treba činiti za sebe. Publika ih obezvređuje. I obezvređuje onog ko ih čini.

Ne pričajte, uživajte, to je ono što se računa To je ono na šta će prisećanje, posle nekog vremena, izazivati onaj fini osećaj miline. Kad ste sami. Kad nema publike.